August 2014

128 posts

Živiš u vlažnim, jeftinim stanovima.
Razvlačiš se po budžacima
u kojima kreveti mirišu na tuđe snošajeve
a iz ormara nasleđenih od ko zna koga
dopire opori zadah smrti.
Radiš dva posla da bi platio jednu kiriju,
bednu,
i uveče, kada dođeš u mali, smrdljivi stan
niko ti ne otvara vrata,
niko ne masira umorna stopala
i niko ne pita:Kako si?

Živiš bez ljubavi koja leči.
Umesto toga,
lečiš se čajevima,
jeftinim,
onima iz kesice,
kupljenima na popustu,
50 dinara,
a i to je mnogo.
U tvojoj sobi nema ničijih fotografija.
Prestala si sa sobom da ih vučeš
još pre par godina,
kad si iz prvog stana otišla
jer si znala da će to na ovo da liči.
Tegliš sa sobom
jedan kofer,
jedan san
i jedno
jedino
umorno
telo.

Živiš u stalnom lomljenju
između želje
za seksom,
za pražnjenjem nakon kog ćeš
odmah da odeš
ili za zagrljajem u kom ćeš
moći dugo da ostaneš,
a koji neće podrazumevati snošaj.
Na kraju večeri,
obično se ne javiš nikom.

Živiš u zemlji
u kojoj se samo umire,
u kojoj te tuku po leđima
ako samo zucneš o slobodi.
Na ulici umiru kerovi,
mačke,
ljudi.
Besni vozači psuju
iz svojih skupih automobila
dok im iznad glava vise slike svetaca.
Debelim stomacima udaraju o volane
i pevaju uz melodije s radija.
Tebi se, kraj ivičnjaka,
plače.
O slobodi misliš kao o plati
koja kasni već tri meseca.

Živiš u lancima
u svojoj straćari.
Ruke su ti grube i ispucale.
Oči umorne i krvave.
I gladan si,
prokleto gladan,
toplog ženskog pogleda.
Ili samo ljudskog.
Umesto toga,
kupio si psa.
Sad sa psom,
kad dođe poslednja nedelja u mesecu,
deliš koru hleba.
I oboje ste tužni i nikakvi.

Živiš u zgradi tankih zidova.
Uveče čuješ
pijanog komšiju
kako tuče svoju ženu
koja sve to ćutke trpi
i naredni dan ti se na hodniku
uredno,
osmehnuta,
javlja.

Živiš svoj mali, usrani život.
Tapšeš sebe po ramenu:
Sutra će sigurno biti bolje

Dijana Knežević

Ne vredi tebi
o tome da pričam
jer ni sebi
pošteno
ne umem sve to da kažem.

Postoji neka neizreciva magija
u tome kako nastaju snovi
i čemu oni uopšte služe.
Ti to nećeš razumeti
ako negde u nekom ćošku
nisi sav mali i razmazan,
ako tu, u tom istom ćošku,
ne držiš jednu krpenu lutku
sa pokidanim ocima
i čupavom kosom,
takvu nekakvu,
a da s njom se i dalje igraš
(ponekad, kad niko ne gleda).
Uopšte nećeš razumeti
ništa od svega što bih ti rekla
ako ne znaš kako se zauvek bude mali.
Nije to neka velika nauka.
Takav se ili rodiš ili ne.
Ne možeš na silu
da budeš dete.
Naivnost se ne uči u školi.
Učitelji ne uče decu kako se sanja
(samo poneki,
baš najbolji,
al’ to i nisu učitelji,
to su sve odreda bajkovita neka bića).

Ja uopšte ne umem da ti objasnim
ništa od ovoga o čemu sve znam.
Mene su u životu
za jednu noći
desetine snova pohodile
i sve sam ih tako gledala pred sobom
kako se raspadaju.
A u drugim noćima
(to tako mora biti,
jer život sam pravi račun jedan pošten)
u drugim, kažem,
ja sam cele gradove zidala
od same pomisli
na gradove kakve sanjam.
Ti ne znaš šta je to
i ne možeš znati ako sam nisi probao:
Samo zatvoriš oči
i poželiš,
a pred tobom se stvori
nešto lepše
nego Amsterdam
i svo ti je nebo
od lala i ptica,
a ti zmuriš u sunce
i plašiš se
da se ne probudiš.

Al’ to nije bajka,
odmah da ti kažem.
Ako misliš da jeste
sigurno me nećeš razumeti.
Bajke se nose u srcu,
a ovo što u prostoru se stvori
samo ako trepneš
i malo jače poželiš -
to je stvarnost, prijatelju.

Ja ti kažem prijatelju
iako te ne poznajem
i iako tu reč ne volim
jer čula sam
(a ponekad se stvarno desi)
da kad necemu damo ime
ono odmah to nešto i postane.
Ja zato rane nazivam žarištima.
To je smelost ogromna.
Ali ti ionako sigurno nisi video
kako izgleda
kad iz tog rovitog mesa
izraste ceo jedan svet od svetlosti sačinjen.

Ti me ništa,
baš ništa nećeš razumeti
ako su ti oči umorne.
Oni koji ovu pesmu razumeju
imaju oči pune vatre.
Ali, pazi,
to nije fiktivna vatra
već neka toliko jaka
da zimi možeš
na nju ruke da ogreješ.
Uostalom,
kako mislis da bih ja
i ovu zimu preživela
da nisam sopstvene oči imala?
Danas više niko pametan
ne plaća grejanje.
Mada, istina,
lakše je zapaliti nešto oko sebe
nego sebe,
iznutra,
pa još plamen održavati.

Da ti kazem sad na kraju,
jer na početku nisam stigla,
ovo je najteža pesma od svih
jer te dosadno drži za gušu
i ne pušta
ubeđujući te da je razumeš.
Ali vidi kako na kraju,
dok je shvataš,
njen stisak postaje nežniji
i tebi se vraća
boja u obraze
i sav si ponovo
od slova i snova.
Tako se raste do deteta.
Ni to ti u školi nisu rekli
jer u školi te sigurno
nisu ni učili
od čega se pesme prave
ali to već ne smem
da ti otkrijem
jer ostaću bez mesa na kostima
i biće mi hladno
i sa svom vatrom
koju u sebi nosim.

Sklopi oči samo
i sanjaj.
Bar do kraja ove pesme.
I malo još iza nje,
kad od suza koje sam u nju strpala
ostane samo balav trag
kao iza puža.
Pomiluj ga.
Tako maziš utrobu mojoj pesmi.
Jer moja je na sigurnom.
Obema rukama
držim snove u njoj na okupu,
da ne popadaju.
Jer drugačije
druačije stvarno,
bojim se,
nikada,
baš nikada više
neću uspeti pesmu da rodim.

Dijana Knežević

1

Znaš, ja se više ne plašim čekanja.
Tolike sam dane u životu
potrošila na čekanje,
da su se oni, naposletku,
sveli i na godine.
Na koliko godina –
sad me je već sramota i da izgovorim.
Samo kažem,
ne plašim ga se.
Videla sam, opipala sa svih strana,
shvatila da u njemu ne gubim tako mnogo.
Malo mi je dosadno, znaš.
Više mi to u čekanju smeta.
Plašim se dosade.
Bežim od nje kao đavo od krsta.
Dosada budi onog zlog čovečuljka
koji živi iza mog kreveta
i noću mi uporno laže da sam smrtna.
Zbog dosade mi se probude strahovi,
sa strahovima – slabosti
i onda jebiga.

Ali ne plašim se čekanja, kunem se!
U životu sam jednog čoveka
čekala onoliko koliko mi je trajalo
pet drugih ljudi
i još znam da ću sebe čekati
makar onoliko
koliko će mi pola života trajati.
Tako valjda mora, šta znam.
Trudim se da popunim
rupe u čekanju,
prazan prostor.
Natrpavam,
kako kada:
nekad zagrljaj,
nekad vatru potpalim,
nekad čoveka, živog,
od krvi i mesa,
da s njim dogorim,
nekad sa sobom samom
(ta ljubav mi i dalje najviše daje),
a kad smo kod ljubavi,
nekad i nje bude,
u čekanju.
Samo, ne znam šta ta ljubav
na kraju znači
kad se u čekanju rodila.
Možda i nije ljubav,
ne znam,
nisam pametna.
Možda je samolaganje.
Jer ljubav bi trebalo
da dođe bez nužnosti.
Nagađam samo.
Ja o ljubavi ništa i ne znam.
Samo o čekanju.
Zato sam mu juče
kad me je pitao
da se vidimo
lepo i jednostavno rekla:
Ne mogu sutra nikako,
imam neko čekanje zakazano.
Otišao je
a mesec je pulsirao
kao moje srce.

ernesto arrisueno 900

Dijana Knežević

Dobre vesti za tebe: te farmerke koje iz godine u godinu samo prevrćeš po ormaru, ne noseći ih, a odbijajući da ih baciš sada konačno možeš da upotrebiš na potpuno nov način! Bez obzira da li su ti postale za par brojeva veće ili manje, da li su se bespovratno uprljale ili pocepale, sada možeš da ih upotrebiš bez žaljenja.

Evo predloga šta da uradiš sa njima!

Ukrasi svoj najdraži rokovnik tim divnim, a odavno nenošenim farmericama!

Ukrasi svoj najdraži rokovnik tim divnim, a odavno nenošenim farmericama!

Teksas torba, naravno! Oni maštoviti i veštiji sa rukama mogu na nju da dodaju dugmiće, nakit, mašnice i drugo

Teksas torba, naravno! Oni maštoviti i veštiji sa rukama mogu na nju da dodaju dugmiće, nakit, mašnice i drugo

U posebnoj prilici, te farmerice mogu da se pretvore u način da dekorišeš trpezu – ovako.

U posebnoj prilici, te farmerice mogu da se pretvore u način da dekorišeš trpezu – ovako.

Ukoliko odlučiš da ih ne “uništiš“, već samo “oživiš“ – dodaj na njih čipku. (Može da posluži i bakin milje!)

Ukoliko odlučiš da ih ne “uništiš“, već samo “oživiš“ – dodaj na njih čipku. (Može da posluži i bakin milje!)

Interesantan teksas držač za olovke i ostale važne sitnice!

Interesantan teksas držač za olovke i ostale važne sitnice!

“Obuci“ svoj najdraži jastuk i osim “oživljavanja“ starih farmerica i prostoriji udahni novi život

“Obuci“ svoj najdraži jastuk i osim “oživljavanja“ starih farmerica i prostoriji udahni novi život

Mašnice, mašnice, mašnice! Lako se prave, a, zavisno od sopstvene maštovitosti, možeš ih upotrebiti na milion načina

Mašnice, mašnice, mašnice! Lako se prave, a, zavisno od sopstvene maštovitosti, možeš ih upotrebiti na milion načina

 

Izvor fotografija: dollarstorecrafts.com, marieclaireidees.com, etsy.com, wobisobi.blogspot.com, lifemadecreations.blogspot.com, pinterest.com, tumblr.com

Dijana Knežević

Kada se o najstarijem zanatu radi, etnolozi i antropolozi danas tvrde da je verska, odnosno obredna, prostitucija ono od čega je sve krenulo. Naime, hramovi gde se prostituisanje obavljalo bili u zgodno mesto zbog okupljanja ljudi, pa su se razmene ovog tipa mogle odvijati bez ikakvih problema. Tek pojava novca u VII veku pre n. e. učinila je da posao obredne prostitucije postane potencijalno komercijani poduhvat širokih razmera.

Grci su zato, kasnije u istoriji, vodili računa o prostituciji, jer je ona obezbeđivala značajan deo državnih prihoda. Tamo je prostituisanje postojalo naočigled svih, polisi ga nisu osuđivali, a postoji i navodna priča kako je zakonodavac Solun otvorio bordel sa umerenim cenama pod državnom kontrolom.

Među grčkim prostitutkama, posebno cenjene bile su one nezavisne (bivše robinje koje su u međuvremenu stekle slobodu) i hetere (nisu pružale samo seksualne usluge i njihove usluge nisu bile jednokratne, a one same su bile nešto poput kurtizana).

Danas je prostitucija, još uvek, izuzetno profitabilna, u nekim zemljama i legalizovana, odnosno regulisana kao delatnost. Javne kuće iliti Bordeli, čini se, nikada neće, postati nepopularni. Možda je samo slučaj da je sve manji broj prostitutki obrazovan u meri u kojoj su one nekadašnje ponajčešće bile.

Jedno od najpoznatijih imena na ovoj listi – kraljica Teodora

Jedno od najpoznatijih imena na ovoj listi – kraljica Teodora

Ovaj najstariji zanat, u bordelima i izvan njih, u teatru, na ulici, u Bilbiji, kroz istoriju, obeležila su ove žene:

Sada Abe (Sada Abe)

Ova japanka, želela je da bude duboko poštovana gejša, ali ju je sprečio sifilis, te je postala obična prostitutka. Iako je bila jedna od najpoznatijih prostitutki bordela u kom se nastanila, na kraju ga je napustila sa čovekom po imenu Kicho Ishida. I upravo tu počinje posebno interesantan deo njene životne priče.

Kako je bila neobične, psihički ne baš najstabilnije prirode, seksualno perverzna i otvorena, a uz to i ljubomorna, ove njene osobine naposletku su se pogubno spojile sa Kichovim fetišem: gušenje tokom seksa. Naime, Sada ga je, naposletku, tokom seksualnog čina, ugušila, a potom mu odsekla penis i testise, čuvajući ih u svojoj torbici sve do samog hapšenja.

O njoj je snimljen i film “U carstvu čula” (In the Realm of the Senses)

Nel Gvin (Nell Gwyn)

Poznata, ali i tražena zbog svojih bujnih grudi i punih usana, Nel je karijeru otpočela u bordelu svoje majke, ali je napredovala i do pozorišne karijere. Kao glumicu ju je zapazio kralj Čarls II i uzeo za ljubavnicu. Nakon njegove smrti, ostavio joj je deo bogatstva, a samo godinu dana potom i ona je umrla, kao i mnoge prostitutke, od sifilisa.

Sada Abe o čijem životu je snimljen i film “U carstvu čula”

Sada Abe o čijem životu je snimljen i film “U carstvu čula”

Kora Perl (Cora Pearl)

Ova obrazovana zavodnica nije bila obična prostitutka već kurtizana i spavala je sa pola evropskog kraljevstva. Obrazovanje je stekla u Francuskoj, nakon čega se vratila u Englesku u kojoj je i nalazila bogate muskarce. Takvi su jedino i mogli da joj priušte ono što je praktikovala: obnaženo plesanje po krevetima punim orhideja i odlaženje na večere obučena tek u šlag.

Njenim strastima ovde nije bio kraj. Obožavala je i da se kocka, pa novac koji je zaradila prostitucijom, jedva da je uspela da sačuva.

Frina (Phryne)

Frina je bila starogrčka hetera, odnosno jedna od najelitnijih prostitutki. Nije primala novac, već samo poklone i naposletku je uspela da zaradi bogatstvo.

Optuženu za jeres, branio ju je njen ljubavnik Hiperid koji je, mučeći se, pokušavao da je odbrani, da bi se naposletku dosetio i razgrnuo joj haljinu pokazujući njene savršene grudi (postojalo je verovanje da je lepota dokaz naklonosti bogova, te otuda). Sudija je, dakako, bio oduševljen i oslobodio je.

Čulna i rasipnički nastrojena – Koral Perl

Čulna i rasipnički nastrojena – Koral Perl

Veronika Franko (Veronica Franco)

Elitna prostitutka koja je, na kraju svoje karijere, navukla na sebe tužbu za veštičarenje (koja u tom period, doduše, i nije bila retkost). Veronika je, osim dobrog obrazovanja, bila i zaista poštovana, a već sa 20 godina našla se u vodiču za najbolje prostitutke koji je objavljen 1565. Podržavala je umetnost i i sama pisala poeziju.

Ketrin Volters (Catherine Walters)

Lepa, pametna i seksi Ketrin, ne samo da je bila kurtizana već je bila i modna ikona viktorijanske Engleske. Popularna u toj meri da su se ljudi okupljali samo da bi je videli kako jaše svog konja kroz Hajd park. Bila je tražena od strane elite, a njeni čaršavi ugostili su kralja Edvarda VII i Napoleona III.

Umrla je u osamdesetoj godini života, kao veoma poštovana i užasno bogata.

Popularna, graciozna Ketrin

Popularna, graciozna Ketrin

Sali Salisburi (Sally Salisbury)

Sali je prostitucijom počela da se bavi još gotovo kao dete, prodajući se, najpre, na sat vremena, za pola krune, da bi već sa četrnaest godina stigla do elitnog bordela u kom su joj mušterije bili aristokrate i umetnici. Temperamenta i pomalo luda, kakva je bila, završila je u zatvoru, nakon što je jednoj od mušterija zabola nož u grudi zbog karti za operu. U zatvoru je i okončala svoj život preminuvši od sifilisa.

Kraljica Teodora

Njena životna priča zaista se odvijala kao u onoj – preko trnja do zvezda ili bolje – preko jeftine prostitucije do bivanje sveticom.

Teodora je rođena oko 500. godine, a počela je da “usluživanjem” klijentele, usputno napredujući do glumice. Kao glumica, učestvovala je u porno predstavama, od kojih je jedna, posebno neobična, uključivala i prosipanje ječma po njenoj vagini i ležanje – sve dok ga guske ne bi očistile. Putovala je po Evropi sa bogatim muškarcima i usput je upoznala svog budućeg muža, prestolonaslednika Justinijana. Nakon smrti proglasili su je sveticom. Šta više bi jedna (bivša) prostitutka mogla poželeti?

Iako su Sali mušterije bile aristokrate i umetnici, naposletku je, kao i mnoge prostitutke, neslavno skončala

Iako su Sali mušterije bile aristokrate i umetnici, naposletku je, kao i mnoge prostitutke, neslavno skončala

Rahab (Rehab)

Prostitutka koja je, opisana u Josifovim knjigama, zapravo i ostala upamćena zahvaljujući Bibliji. Navodno je bila pametna, slobodoumna žena koja je odbijala da robuje suprugu, te je odabrala prostituciju kao način da bude slobodna. I zadovolj(e)na.

Aspasia (Aspasia)

Savremeni naučnici tvrde da ona nije bila prostitutka, ali kako bi se to uopšte i moglo tvrditi? Rođena 470. godine pre n. e. u Atini gde je, kao dobro obrazovana hetera, radila u bordelu, a jedan od njenih muškaraca bio je i državnik i govornik – Perikle, uz kog je posebno stekla ugled.

Aspasia, ona koja je i Periklea zavela

Aspasia, ona koja je i Periklea zavela

Izvorni tekst – StudioKnow

Dijana Knežević

PAGE TOP