Bljuvotina

Ispljunula sam sećanja.
Prebiram po sopstvenoj bljuvotini
ne bih li pronašla nešto vredno divljenja.
Ništa, ništa u sebe lepo
nisam zarobila.
Previše goreh, opominju.
Dogorela sam.
Ruke mrtve pokraj tela vise.
Ko da ih dira kad ni sama ih više ne osećam?
Spotičem se o ono što bilo je
i uporno rušim ono što bi trebalo da jeste.
Nespretna, nesmotrena,
samo bih da setim se
kada reč “voleti” nisam koristila
u davno prošlom vremenu.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *