Celom celcatom unutrašnjošću

Tužni Klovn
više nije tužan.

Juče mi je
posle ravno sedam godina
pričao o tome kako ponekad voli
u čistom crvenom vinu da se okupa
uz knjigu poezije ili dve.
Poklonio mi je baš tu jednu
za kupanje.
Posvete na njegovim knjigama
uvek su strašno lepe.
I jednostavne.
Za devojčicu,
Za dečaka,
Za sanjara

Tužni Klovn
je sada Srećan Klovn.
Tražim mu nova imena.
Juče mi je
posle ravno sedam godina
rekao da baš nikada i nije prestao
da me u sebi oseća.
Pokazala sam mu san jedan,
kao stogodišnji,
a zapravo je k’o juče da sam ga sanjala.

Tužni Klovn
drži čašu za vino
isto k’o ja.
Tužni Klovn
voli filmove
koje i ja volim.
Tužni Klovn
voli umetnost
na moj način.
Ili je ja volim na njegov.
Tužni Klovn
ima oči
u kojima ponekad
nađem sebe kako sedim
udobno smeštena.
I on se u mojima
lako sretne.
Tužni Klovn
ima usne
koje se lepo osećaju
dok na mojima su.
Tužni Klovn
ponekad voli
da je samo tužan.
I ja to isto tako…
Tužni Klovn,
ipak,
ponekad bude baš jako srećan
kada vidi kako dišemo istu misao.
Ili čitav niz istih…
Tužni Klovn
ustvari
je moj omiljeni klovn.

Juče mi je
posle ravno sedam godina
rekao da misli da previše smo slični.
A ja sam mislila
da svo ovo vreme sam rasla
samo da jednog dana
ista k’o on bih bila
i da ovo razumevanje
koje među nama dešava se
bilo bi jedini način
na koji planeta može da diše?

Tužni Klovn
voli.
Prstima.
Onim između nogu.
Mojih i svojih.
Očima.
Srcem.
Vinom.
Muzikom.
Celom celcatom unutrašnjošću.
I ja to isto tako…

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *