Dok ne osećaš

Dok ne počneš da osećaš,
to ti nije bitno:
nije ti važno da li si treća ili stota,
nije ti važno da li neka je od tebe bolje
pušila, gledala, ljubila, pričala.
Ne misliš da li ti je previše uska ili široka,
da li u nekoj drugoj bolje se osećao.

Dok ne počneš da osećaš,
do tad ti nije važno
kako je koju zvao,
da li im je možda svima govorio
iste one rečenice koje i tebi danas govori,
da li vas je sve oslovljavao istim imenima,
i da li sa svakom je tako preko reda
do prisvojnih zamenica stizao,
a ti se ježiš,
sve lepo i ludo,
i onda presecaš ježenje
lošim pomislima,
jer počinješ da osećaš,
pa strah te je.

Dok ne počneš da osećaš,
nije ti bitno
da li će nekog tu biti sutra
ili će sutra možda baš nekim drugim telom
svoje telo da zasiti.

Dok ne počneš da osećaš
ne pomišljaš na to
koliko moglo bi da traje,
da li do sledeće nedelje
ili do naredne večnosti.
Znaš da sada dobro ti je
i najbolje ti je,
jer ne osećaš
i sve šanse još uvek imaš.

Dok ne počneš da osećaš
ne stižeš do želje
da upoređuješ intenzitet vatre,
da pitaš se da li jača je bila
ovog ili prošlog puta
i da li to što ovog puta slabija je
znači da uskoro
bespovratno ćete nestati.

Dok ne počneš da osećaš
ni na prolaznost ne misliš
i čak ti je lakše i da neke lepe reči
nekome napišeš
jer znaš da u njima nema
tako mnogo i najviše iskrenog.

Dok ne počeš da osećaš
nekako kao da sve možeš.

A onda jednog dana
prosto se probudiš tu,
zatečena,
dok neko pored tebe
lepo i mirno diše,
i nečije lice učini ti se lepim
i nikada lepšim
i shvatiš da htela bi ostati tu,
dugo,
mnogo duže no što
prvobitno si planirala
(jer ti kao sve planiraš).
I tog jednog dana,
dok neko pored tebe spava,
ti možda malo plačeš,
istovremeno srećna i tužna,
i čini ti se,
istovremeno,
da najsnažnije bi htela
i da ostaneš i da odeš.
I neko se nasmeje u snu.
i ti se iznerviraš
jer osmehu si se obradovao.

Dok ne počneš da osećaš
ne brine te to što osećaš.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *