Izvini, Svete!

Pogledaj,
vidi je kakva je:
nikakva ispunjena očekivanja,
želi da zna sve o Suvišnom,
čeprka po Zabranjenom
i ne zanima je čak ni šta piše
na onim moralnim tablicama
s kojima Većina ide i maše,
ponosito, dabome –
to je da se poštuje,
to je da se voli,
to je da se mora.

Pogledaj,
vidi je kakva je:
nije je briga za reprodukciju.
Ubila bi ih stotine
samo kad morala bi da bira
između sebe i sveg ostalog.
Sebe bi ta uvek odabrala.
Na druge i ne misli.

Pogledaj,
vidi je kakva je:
ljubav od seksa odvaja,
neće da voli da mogla bi da se jebe,
hoće da se jebe i bez da voli.
Zar to nije bezobrazno?
Zar nije prokleto ponižavajuće
za jednu ženu da parče mesa bude?
Zar nije bezobrazno
još i da ta žena ne oseća se kao parče,
već da parčetom zove
ono za čim telo joj gladuje?

Pogledaj,
vidi je kakva je:
sva prkosna,
sva baš – me – briga.
Sve bi ta za sebe uzela!
Zemljinu koru bi rasporila
da domogla bi se onoga
što nezasita joj utroba ište.

Pogledaj,
vidi je kakva je:
ta sigurno u crkvu ne ide.
Ne krsti se ni pred čim,
ničemu se ne čudi –
osim sebi samoj,
pa i sebi samo onda
kada učini joj se
da nečemu se stvarno začudila.
Neće ta nikada neku slavu slaviti,
neće ta nikada prste
u neke zlaćane okove staviti,
neće ta nikada reći:
Da, zauvek.
I neće ta nikada u zalog svetu
dušu svoju ostaviti
i pokajati se za sve šta je otela,
misleći da sve joj i pripada.

Pogledaj,
vidi je kakva je:
samo na tu dušu svoju prljavu
i može da misli,
samo hoće da zasiti je,
duša – pa telo,
telo – pa duša,
kako joj dođe.
Ona za to ne mari.
Nebo joj je granica
a u nebo i ne gleda.

Pogledaj,
vidi je kakva je:
k’o da trebalo je u divljini da postoji,
k’o da trebalo je, k’o životinja da se rodi,
pa tako i da živi,
jer tad ni misliti ne bi mogla
pa se kontroli ne bi stigla otrgnuti,
a ne k’o sada, a ne k’o do večnosti…

Pogledaj,
vidi je kakva je:
svakom ko je u srž vatre dirne
bolje je da nema ga,
jer opasno je što ima je.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *