Ogoljena

Morbidna sam.
Iskrivljena.
Poluluda.
Gladna dešavanja, promene.
Nemirna.
Nestalna.
Ponekad mizerna.
I nisam prilagodljiva.
I ne volim Velike Datume
kojima se svi raduju.
I ne volim da kitim jelku,
uoči Nove godine,
mada odveć verujem da sam dete.
Prezirem obećanja i
velike reči.
Ne govorim „Volim te“
ni kada volim.
Ne umem.
A živim od reči i za reči.
Čuvam jedan ćošak svoje sobe
koji nikome ne dam da takne.
Čuvam žudnju u svom pupku.
I žabe u kosi.
Ne ljubim ih.
Znam da nema princa,
mada u Bajke oduvek verujem.
Bljutavo sam sentimentalna.
Snažna i besna na svoju snagu.
Željna greha.
Otrovna.
Naizgled pristojna i prijatna.
Sebeljubiva.
Egoistična.
Preponosna.
Uživam u mirisu oporih pića
i gutam cigarete abnormalnom brzinom.
Skidam Mesec svake noći
i masturbiram sa zvezdama.
Brišem paučinu sa ćoškova svoga uma
i ježim se pri samom pomenu moralnosti.
Ubijam razum.
Iz dana u dan.
Ne mislim.
Ne umem da mislim.
Ne želim da mislim.
Ni da se menjam.
Uzmi ili ostavi.
Naći ćeš već nekog
za sanjanje,
za isprazna obećanja,
za kićenje jelke,
za šljapkanje po baricama
sopstvene propasti.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *