Preplavljeno

Sećam se kad si došao. Bio je ovakav neki dan. Malo je padala kiša. Videla sam to kroz poluspuštene roletne. (Nisam ih tih dana nešto često podizala jer htela sam da mi trenutak traje. Da ti mi traješ.)
Znala sam da ne može biti idealno, jebiga, jer takvim se činilo. Svirao je Cohen I ti si me, na kiši, uzeo za ruku. Tako sladunjavo i jednostavno, eto. Nosila sam crveni kaput i neke duboke čizme. Rekao si da sam lepa. Mozda sam i bila ali to je samo zato što sam bila srećna.
Spremala sam se da ti kažem da ideš jer svakako si ostao predugo. Kupatilo mi je bilo prljavo. Sve si u njemu pokvario. Sve si u meni pokvario.

Mislim danas na to, malo i usput. Bez tuge. Bez ičega. Samo mrva usputnog sećanja dok kiši i svet dok na trenutak stoji, preplavljen.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *