Sećanje na sećanje

Volela sam ga.
Čini mi se da je to bilo
pre nekoliko dana,
meseci,
ili godina…
Volela sam ga.
Imao je
neke šarene oči,
neke smešno ženske usne
i muške, snažne dlanove.
Volela sam ga.
Mislim da se zvao
onako kako se nijedan
nije zvao
i pomalo je stidno
nosio to ime,
isto ga tako i izgovarajući.
Volela sam ga.
Mogao je biti
moj san o snu,
a mogao je biti
i ostvarenje svih dosadašnjih
snova.
Imao je prste
kojima je satima
umeo da svira
po mome telu
neke otužne melodije
od kojih je čitav prostor cvileo.
Volela sam ga,
zasigurno.
Dolazio je
i odlazio.
Za sobom je uvek ostavljao
neke meke mirise,
kakve nikada pre osetila nisam.
I još ponekad,
uspevao je da u vazduhu
zaboravi jednu malu
prugastu tugu.
Volela sam ga.
i nije važno što danas
ne mogu da se setim
kada je to bilo.

Mislim da sam ga volela
jedne ovakve godine,
baš u ovoj sobi,
dok je na stolu
krvarila zelena višnja.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *