Ugao i ništa

Ima taj jedan ugao, znaš, na kom sam te čekala te jedne noći koja je možda mogla biti naša prva, a bila je samo naša stota.
Nisi bio ništa lepši od svih drugih, ali imao si usebi tako mnogo vatre. Ili možda i nije bilo tako mnogo, možda je samo bila neka od koje su moji prsti najlepše goreli?
Ni taj ugao nije bio ništa posebno. Ni pekare u kojoj bih mogla da se, za promenu, nahranim mrvicama hleba umesto mrvicama nade, ni kafića, malog smrdljivog, da u njemu skrijemo se, ni trafike u kojoj bih mogla u pola noći da kupim cigare, kad zafali pepela, kad vatra već sve spali.
Ništa.
Ni po čemu posebni ni ti ni taj ugao.
Ali, dođavola, od čitavog raskošnog i upišanog Novog Sada najbolje sam vas upamtila.

Dijana Knežević

 

 

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *