Bićemo srećni odvojeno

Nema veze…
Ja ću se zaljubljivati u vrhunske virtuoze,
u dame iz bordela,
u napaćene prosjake što na uglu,
za dinar i dva, sviraju gitaru.
Sve ću učiniti samo da zaboravim
da u neku nepravu sebe sam, kroz tebe,
zaljubljena bila.
Prevaću ovim napuklim glasom
na balovima ludaka,
dozvoliću glasnim žicama
i da do kraja pokidaju se.
Masturbiraću na slike
srednjovekovnih Lolita
i s unutrašnje strane kaputa
nositi samo jednu
sa licem zveri.

Nema veze…
Ti ćeš disati na drugom delu planete,
zaljubljen u cifre,
u ukus kvalitetnog maslaca,
u miris preskupog vina,
u svoj duboki džep
i u plitke pantalone žena koje te i ne gledaju.
I bićeš srećan, verujem.
Kao što ću i ja biti
dok vodim ljubav na hladnim pločnicima,
ili prislonjena uz previše grub zid,
ili izgubljena u lišću, dok bube ujedaju za kožu.
Biće nam oboma lepo, čini mi se.
Odvojenima, u svakom slučaju,
mnogo lepše nego zajedno.

Oni vrhunski virtuozi,
one dame iz bordela,
oni prosjaci na uglu…
i tvoj maslac,
i vino,
i predubok džep,
i žene koje te i ne gledaju…
ne čini li ti se to
trenutno tako savrseno
zanosnim?
Ne nalaziš li radost
u samoj pomisli
da bićeš samo svoj,
bez neke Mene
koja bi ti skraćivala korak,
oduzimala dah,
besna na sve što nije
ono što ona hoće da jeste?
Ne nalaziš li lepotu
u budućim danima
što bez mene će da se
probude?

Ja… ja sam opijena radošću,
žudnjom
i vinom.
Jeftinim.
Ove su samo snovi skupi.
A i oni se samo dušom plaćaju.
A za toliko znaš da imam.

Srećno ti.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *