Ispod ćebeta

Ja sam romantična.
Ponekad, dok jedeš
i sav si musav,
ja te sve slatksto gledam
i baš si mi lep
i mislim da te volim.
Kada me jebeš
i, između dva uzdaha,
kažeš mi tu – i – tu reč,
ja plačem svojim sluzavim,
razneženim suzama.
Svakog meseca
kada je taj – i – taj datum,
ja sam ga uvek svesna,
i kupila bih ti nešto.
Šta znam… nešto srcasto.
Čisto da se uverim da me ne plaši
to što već toliko si tu.

Ja sam romantična.
Kad ležim u krevetu – svom
i kad ležiš u krevetu – svom
i kad nazoveš me za laku noć
i šalješ poljupce u telefon,
ja na njih uvek uzvratim.
Kad perem suđe,
šetam ulicom,
ribam kupatilo,
slušam džez,
brijem noge,
gledam kroz prozor –
ja mislim na tebe.
Dugo i intenzivno.
I smešim se.
Ponekad ti neku pesmu napišem.
Ustvari često.
Ali samo neke dam ti da pročitaš.
Ja se nekad i rasplačem od srece,
samo da znaš.
Dok me grliš, recimo,
a napolju ima mnogo zvezda,
i ispod nas je neka voda
i grad ceo je ispod nas.
Ja tada brzo par puta trepnem
da zaustavim suze
i da se ne vide.
I fino se ježim kad mi kažeš
da sam tvoje to – i – to.

Ja sam romantična.
Pubične malje u srce brijem.
Hoću da ih ljubiš uz Čajkovskog,
ispod ćebeta,
dok napolju pada kiša,
a soba miriše na pečeno kestenje.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *