Kad ni pesmu ne umem da napišem

Ima tih nekih ljudi,
čudnih baš,
što dođu tu,
pojave se, tek tako, eto,
upadnu u dane,
bez da pitaju
sme li se to.
Ne sme, naravno!
Ali oni upadnu,
preko reda.
Eto tako.

Ima tih nekih ljudi,
meni baš strašnih,
što pričaju mi te neke stvari
koje zapravo mi se
previše lepima čine,
pa onda stanem
malo ubrzano
da trepćem i dišem
kada na odraze svojih metafora
u njihovim rečima naletim.

Ima tih nekih ljudi,
božemoj,
sa dve noge,
dve ruke
i očima
i svim tim,
što liče na sve druge ljude
i onda, iznenada
izbace pred tebe
nešto tako…
nesvakidašnje,
pa onda moraš
da pljeskaš rukama,
radostan,
a skoro pa protiv svoje volje,
jer nerviraš se usput
što sve te to tako raduje, eto.

Ima tih nekih ljudi,
užasnih stvarno,
koje slušaš i pitaš se
kako bi im unutrašnjost
izgledala – prevrnuta naopačke,
pa ti se sviđa
da po njima rovaš,
svašta!
k’o da stvarno ćeš
neko čudo tu naći,
al’ svejedno nastavljaš,
jer uzbuđuje te
to traženje, eto.

Ima tih nekih ljudi,
dođavola, stvarno ih ima,
što dođu, na primer,
u tvoja dvorišta,
sobe,
i krevete,
što da ne,
i možeš lepo da vidiš
kako slažu se uz zidove.
Ne kao njihove oči,
boja kose i sve te stvari,
već nekako…
kao da dišu tu
baš fino i nenametljivo.
(Njihova nenametljivost,
naravno,
nema nikakve veze
sa svim onim
što u tebi pri tom,
strašno nametljivo
odjekuje.)

Ima tih nekih ljudi,
jezivih baš,
koji loše ti na telo utiču
pa donesu ti i neka jutra
u kojima sav se mokar budiš.
I između butina, čak!

Ima tih nekih ljudi,
kažem,
što s tim veselim osmesima
zamisle da im se baš može
pa smeste se u tvoj krevet
na dva, tri i četri dana
i onda,
samo odjednom,
oni moraju da idu.
I onda u sobi bude malo tiše.
Možda i malo hladnije, eto.

Ima tih nekih ljudi,
što mrzim ih baš jako,
koji kada odu,
ostave taj smeh
koji dugo i lepo zveči
i ne da ti da zaspeš
u nekoj noći,
koja je jutro,
u kojoj grad se budi,
pa ti nemaš
šta drugo da radiš
do da ćutiš i ležiš,
jer moraš da slušaš
kako baš previše lepo je.

Ima tih nekih
stvarno dosadnih ljudi
što tako nered u tebi naprave.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *