Kad svet se smeje

Tako prosto:
soba u kojoj postojiš.
Tako prosto i ceo moj svet je ispunjen.
Ne jedna soba. Jedan svet!

Nekad kad te u toj sobi ima
i kada je taj jedan svet ispunjen,
ja nesto tiše dišem
i nešto sporije trepćem
da što manje bih se mešala
u tu lepotu koja u prostoru postoji.

Pa ipak,
kad si u meni,
ja se sva pretvorim ne u uzdah
već u krik
i ne plašim se za uništavanje
te čarolije koju dišem,
te istovremene ispunjenosti
sobe
sveta
i moje utrobe.

Tako je to čudno:
jedan čovek što celu mene,
što ceo moj svet
preplavljuje
osmehom.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *