Naježena pesma

Radosna mi pesma.
Vidi, nisam takvu napisala
pola života.
Osmotri njena slova.
Nijedno ne grize.
Svaka reč miluje kožu.
Vanja kaže,
to se one bobice
po koži stvore.
Ježi se, dakle.
Ježi.
Radosna mi pesma.
Nema gorčine.
Nisam besna,
ni tužna,
ni razočarana.
Nikakve tužne muzike,
nikakvi pusti sati.
S pesmom se mazim.
Ona meni kožu nadraži,
ja tebi, sa njom, um.
Golicaju te vlasi moje kose
što kroz prozor ti ih bacam,
k’o Zlatokosa,
da do mene uspneš se.
Radosna mi pesma, vidi!
Možda će,
kad odeš,
malo na smrt da krvari(m).
Sad se smeje(m).
Vidi oči mojoj pesmi!

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *