Nešto stvarno

Kakve su ti to pesme
Za šta to pišeš
Pa ko se još danas bavi poezijom
Kakva umetnost
Od toga nema ‘leba
Od toga ćeš da crkneš
sama i gladna
i biće ti hladno
Poezija ne greje
Poezija ne plaća račune
Poezije ne posprema stan
Poezija ne čuva razjebanu kičmu
Poezija ne šapuće u krevetu
Ne stavlja obloge na vrelo čelo
Ne masira umorne noge.
Poezija ništa
Šta će ti to
Od čega ćeš da živiš
Od toga ćeš samo da umreš.
Vidiš kako su i svi veliki
Još i sami
Obavezno sami
Jer je poezija dosadna
Niko ne voli toliko mraka
ili vatre
To umara
Iscrpljuje
Šta će ti te pesme
Nikome to ništa nije donelo
Sedi i radi nešto stvarno

Sela.
Iskašljala suze.
Napisala pesmu.
Na čistom belom zidu.
Olovkom.
Hrapavu.
Opipljivu.
Da i ja radim nešto stvarno.
Jer od poezije stvarno
moze samo da se crkne.
Kad je dobra,
razume se.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *