Planovi

Sve sam isplanirala.
Ceo jedan divan, sjajan i razuman
život za sebe.
Isplanirala da imam
tu dugu, divlju kosu godinama
i da najednom popizdim
i samo je odsečem,
pa da posle svima pričam
kako sam kul i slobodna
bez tog tereta na leđima.

Sve sam smislila.
Da budem novinar sam smislila
još pre zabavišta,
dok sam iza cveća, u dnevnoj,
vodila TV emisije;
da budem pisac –
još kod prve prave ljubavi,
u zabavištu, normalno.

Smislila sam, onda,
da kad porastem i završim taj faks,
da posle njega godinu dana kuliram,
a u međuvremenu se, obavezno, zaljubim,
plus – da tada vec budem toliko sjebana
da se komotno mogu zvati zrelom.
Smislila sam da srce mi je kao kuća,
a da kuću ni nemam.

Smislila da tada negde
odem i kod psihiloga
i ubijem anksioznost,
strah od mraka,
smrti
i svog mozga.
Ova poslednja dva
nisam uspela.

Odlučila da tada nekada
i moja poezija i ja – progovorimo.
(I zaboravila
da u sebi ionako stalno ćutimo.)

Isplanirala da kupim mačku ili psa,
ne budem li imala ljubav,
pa kupila i mačku i psa
i još i ljubav našla,
gratis.

Smislila te osnovne tinejdžerske stvari:
ovde ću tetovažu,
ovde život,
ovakvu venčanicu,
onakvo dete.
(Na dete i venčanicu sam u međuvremenu,
naravno, zaboravila.)

Smislila sam i da nađem strast
od koje ću se razboleti,
sjebanost koju ću jedva preživeti
i ljubav koju verovatno uopšte neću.

Odlučila:
Sa 24 – postdiolomske,
sa 25 – knjiga,
sa 27 – inostranstvo,
sa 28 – ozbiljna veza,
sa 30 – zajednički život,
sa 33 – dete
i onda – klimaks
kad mi dete bude u pubertetu.
i onda jebiga,
dokle stignemo.

Sve sam baš dobro smislila.
Nisam samo isplanirala
kada će ta sreća već jednom, čoveče!

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *