U stvari čestitka

Ljudi se žene.
Ja turpijam nokte,
razmisljam usput
da li lak sa šljokicama
ili ovaj
mat ljubičasti?

Ljudi se udaju.
Ja biram najlon čarape
koje će mi se najbolje
slagati uz novu boju kose.
Svetlo zelene
ili maslinaste.
Još nisam odlučila.
Videću još sutra.

Ljudi se žene.
Ja ponekad noću
pomislim na to
kako ću možda jednom
ipak moći da živim sa drugim čovekom
i da to traje više od nekoliko meseci.
Čudno.
Biće jako čudno
ako se dogodi.

Ljudi se udaju.
A ja sam juče ponovo
imala glupav
poluneprijatan osmeh
dok sam Kseniji
objašnjavala
da druga čektica za zube
u stanu
nije moja.

Ljudi se žene.
Mislim o malim tigrovima
i tek rođenim žirafama
i tome kako spavaju
sa tim velikim vratovima
i mislim malo i ozbiljnije
čak
o plati
novom i starom poslu
ovim neurednim pesmama
i svojoj još neurednijoj glavi.
Mislim o psihoterapeutima
o džinovskim strahovima
o malim zelenim pilulama
i hladnoj strani jastuka
o prljavoj mašti
i gladnim butinama.
O svemu mislim.
O svemu
svemu
samo ne
nikako ne
o tome da se udam.
Sutra
ili bilo kada.
Ali ljudi se udaju.
I žene.
Juče jedan
kog sam nekad volela.
Sve lepo mu želim.
Ja koja o tome ništa ne znam.
Džunglu
ekvador
i Brodsku pesmu.
Od srca.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *