On ima ružan ten
i, kao i ja,
lako pocrveni kada mu je neprijatno
pa mi ga je u početku bilo malo žao.

Onda sam jednom,
ja kao pod normalno,
pomenula svog druga
i gej klub
a on je,
njemu isto pod normalno,
iskolačio oči
i ja sam shvatila
da su u stvari jako gadne.

Onda sam ja pocrvenela,
umesto njega,
jer mi je bilo malo neprijatno
da neko tako uopšte nema pojma
šta je normalno.

On je kolega sa posla.
Šta sad.
Kolega kao svaki drugi.
Nekoliko sati davljenja.
Mogu ja to.
Tešim se, dobro je,
bar ne nosi brojanice.
Ali nosi torbicu oko vrata,
to mu dođe na isto.
Mogu ja to,
govorim, dobro je,
bar nema devojku takav nikakav.
Ali priča mi o svom psu
kao da je ništa
i sve nekako mislim
da tako nikako
jedino i ume da voli.

Jednom me je pitao
kako moj momak
je l on okej
sa tim što je taj moj drug
ZNAŠ
i onda se izbeči ponovo.
Ne znam, kažem, šta?
On se kao smejulji glupavo.
Ja ga pustim namerno
da mu bude nealgodno,
da crveni kad je glup.
Ja kažem:
Misliš,
što je gej?
Pa ok mu je to.
Ne bih bila sa njim da nije.
On kao klimne glavom.
Razume se.
Kao jasno mu je.
A crveni.
I oči su mu ružne
i osmeh mu nije lep
ni mrvu jednu jedinu.

On kaže, naravno,
da su dve žene u redu,
da to razume,
i smeje se ružnim osmehom
i dalje,
dok češe muda usput
po deseti put taj dan,
a ja to vidim
i više mi nije neprijatno,
više ne crvenim.
Odvratno mi je
i želim da ga šutnem.

On je opak jebač.
Moj kolega s posla.
Jednom me je zvao
U pola tri noću.
Ja u izlasku,
baš sa tim drugom,
on negde
sa nekom devojkom.
Kaže:
Pokupio sam neku ribu.
Tako to jebači kažu i rade sigurno.
Pita
je l bi mogla doći sutra u prvu.
Ja kažem da ne bih
da pijem
da neću još kući.
On se uvredi, naravno.

On,
moj kolega,
veliki jebač,
kom treba druga smena
da bi mogao da jebe.
Jer valjda ne možeš
da jebeš i da radiš,
da radiš i da jebeš.

Moj drug može.
Onaj,
ZNAŠ,
on može celu noć
i da sledeći dan
ode na posao ‘ladno.
Jednom smo pili do 6 ujutro
a on je radio od osam.
I mogao je.
Moj drug.
Taj.
Veći jebač od svakog
ko naivan misli
da je za ljubav i seks
važno bilo šta
osim želje.
Moj drug
koji sa svojim momkom ne može
da se ljubi u gradskom prevozu
al’ zato može celu noć.
I da mu je svejedno
koja je sutra smena.