Džumbus

Daj mi malo nereda
da ti jednu pesmu sazidam.
Da vidiš kako haos
u mojim rukama
postaje ono od čega se život pravi.

Nikada nisi video nekog
ko s toliko dečije naivnosti
čeprka po smeću
očekujući da nađe čisto zlato.
Nikad nisi video nekog
ko tako bezuslovno veruje
da će ispod slojeva nereda
da nađe ceo jedan lepi svet
sazdan od smisla.
Nikad nisi video nekog
ko ovako oberučke prihvati
sve najružnije u nekom
i, dok postaje preteško,
zna da sledi naslađivanje
lepotom,
medom iz nečije duše.

O nikada,
veruj mi,
nisi sreo ovoliku želju
da se zida
baš tamo gde je porušeno,
baš tamo gde su zgarišta.
Čik me probaj
tamo gde ima pepela.
Iz svake šake feniksa ću da ti rodim.
Zajedno sa pesmom,
zajedno sa životom neurednim
i smrti, od tog života tako živog,
smrti do grla od straha usrane.

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *