Na točkićima

Na tim točkićima
imaš bar pet godina manje.
Nije što se tako osećaš
nego što tako sve,
čini ti se,
možeš.
Znaš kao:
ispasti iz stana u pola noći,
popiti pivo na keju
i popušiti malo loše trave
dok sviće,
a ti nigde ne žuriš
i kao super si,
i kao super sam.
Ređam s Ksenijom priče,
podsećanja,
kažem:
A je l se sećaš kad dođeš
i pomisliš kao
ovo je to,
ovo je vrh,
dalje nema,
koliko je dobar,
koliko je lep,
koliko sam ja sva super.
Pa onda tako
iznova
do radosti do očaja,
od očaja do radosti.
I ta nesigurnost klinačka
kojoj svejedno
a ne manjkaju joj muda.
E to opet imaš na tim točkićima
na tim rolerima smešnim,
mogućnost da ti bude svejedno.
Ne vidiš ti ljude
i ne znaš da l te ljudi vide
a svet je ponovo tvoje igralište,
ono baš skroz neistraženo
dok se milioni vrata
otvaraju pred tobom
a ti ne znas gde bi pre.
Zato kupiš još jedno pivo
(dragstor na ćošku ne radi,
jedva nađeš drugi).
U dečijem parkiću popušiš
još malo trave
i odavno je svanulo.
Zategneš rolere,
kotrljaš se.
U jednoj ruci snovi,
u drugoj ništa.
Jutro je i svi već nekud kreću.
Deca, poslovi,
pijace,
životi
i, najčešće,
ništa.
Samo iluzija života i kretanja.

Kotrljam se ulicama
lagana da poletim.
Ja i par ukrućenih bradavica
koje se malo maze sa jutarnjim vetrom.

Kako je lepo
kad nigde ne žuriš.
Kako je lepo
kad te život malo sačeka
dok predahneš.

2 Replies to “Na točkićima”

Luka

July 1, 2016 at 5:16 pm

E vidis, idem ja tako jednom s partija, istina nije kemija tijela ista kao i kad si trijezan ali misao je i kasnije opstala. Gledam ljude koji se krecu u skupinama, jedni prema tramvajima, jedni prema placevima, djeca prema sastajalistima, malo njih u kontrasmjerovima. I gledam tako golubove koji kljucaju u skupinama i krecu se u nekim ritmovima i mislim se koliko je covjek drugaciji od golubova, jel samo zaglavljen u svojoj svijesti da je on svjestan da ih promatra. Otad imam ponekad neku nelagodu dok se krecem po gradovima u gradskim ritmovima iako ritmove volim. Pusabok!

Reply

    Dijana

    July 2, 2016 at 12:08 pm

    Ooo hvala na ovome, radujem se lepom deljenju <3 🙂 Rekla bih da imaju ta oba stanja dovoljno dodirnih tacaka i jeste jedna lepa izolovanost, al izolovanost u guzvi. 🙂

    Reply

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *