Ispred ogledala

Stvoreni smo da nas život proguta.

Ja ponekad sedim satima
i bavim se samo trivijama.
Uvek je strašno važno
naći vremena za jednostavnost.

Ispred ogledala,
predano,
bavim se ajlajnerom,
puderom skoro nikada,
gledam u svoje oči
kao da su tuđe.
Marljivo nanosim
slojeve i slojeve
senki i maskare.
Divim se svojim trepavicama
i sećam se ono jednom
kad sam ih zapalila.

Strašno je važno
znati kada je dosta
i kada duša više
ne može da izdrži
red i jednoličnost.

Nekad se umorim
od sve te izvesnosti
pa onda u par dana
napravim džumbus
i taman kad se sve slegne
ponovo mi je dosadno
i ponovo se nađem
ispred tog ogledala.
Satima uvijam kosu
i mislim:

Tako je dobro
što te nema
što kroz sve ovo
prolazim sama.
Ne znam šta bih ti rekla
kad bi me pitao
da li sam se ovome nadala.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *