Ljubavna

ljudi su usamljeni i divni
uplašeni
od straha topli i surovi
ljudi su nakostrešeni
a ispod slojeva užasa
meki kao sredina hleba
kao puding kad mu razbiješ
onu gornju koru
slatki kao srce lubenice
zašivani
rašivani
ljudi su nežni
nesavršeni
po koži nabacanih bodlji
nesto kao jež
al malo jadnije
takvi su ljudi
u svojim pokušajima
da budu snažni i nesalomivi
ljudi su topli i plišani
suze im imaju ukus šećerne vune
u očima im plaču dobre vile
strahovi iz detinjstva
napuštenosti
iščekivanja napuštenosti
ljudi su ranjivi
ranjivi
oprezni u davanju
a kad se daju
sve iz njih strane da se preliva
kao voda preko brane
kad popuca
ljudi su okeani topline
skrivene
ljudi su male nežne plačipičke
kostimirane kamikaze
srljamo i ne znamo da srljamo
svi mi slučajno zatečeni zajedno
u lepoti i užasu
u uzvišenosti i uzaludnosti
jednog ogromnog šljaštećeg ništa
koje zajedno stvaramo
 
i moguće stvarno,
jebeš ga,
da je ljubav jedino što nam preostaje.
Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *