Nešto najlepše

Lepo je znati:
nekom sam ja
ono što je meni
onaj čovek
što putuje svetom
na dva točka
ima so u kosi i prstima
i miriše na Mediteran.

Lepo je znati:
Nekome si ti
ona čežnja za daljinama.
Nekome si ti
nemir u predelu trbuha,
podsećanje na život
koji besni,
negde,
uvek negde drugo
od onoga gde si.
Nekome si ti
slučajno oteta noć,
naježene bradavice,
ljudi koji ne znaju
da si ispao iz života
da je ovo njihovo jutro
u stvari tvoja noć.
Nekome si ti
mesto na kom život
intenzivnije miriše,
kuća iza čijih zidova
gori pedeset magičnih svetova.
Nekome si ti
bajka i misterija,
ono gde je i dalje
sve moguće.

A ti sediš musava
u majici ulepljenoj medom i breskvama
i misliš:
Sve je baš bezveze.
I odsutno listaš dnevne novine.
Ta slika glupava,
skoro pa prazna.
Pa reci:
je l nije magija
da si nekom
ti takav
ti takva
ista i isti
kao i milion drugih,
nekome si ti takav
sve nešto najlepše.

Kako je to super.

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *