Papirni aviončići

Na tvojoj terasi
je lepo i toplo
i mi pravimo aviončiće od papira
i bacamo ih ravno u drveće.
U grudima imam težinu
od jedno pedeset tona
al taj prizor i dalje
uspeva da me zabavi
i to kako stižem
da te presilno želim
i dok te vidim
onakvog kakav jesi
(a to nije tako lepo)
i dok me boliš.
Kakva je to strast
i koliko destruktivna
pitam se
dok pravim aviončiće
pitam se
dok gledam tvoje izgrižene usne
i želim da me grizu.

Aviončići padaju.
Tvoj je brži kažeš
(mislim da si namestio da pobedim)
a ja ćutim
smešim se
dok pokušavam da smestim srce
na neko sigurnije mesto
tamo gde nećeš stići
ovako da ga slomiš.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *