Pijana pesma

Pijanoj mi je lakše da zaboravim
na uzaludne sate
protraćene u gledanju
niskobudžetnih serija
i visokobudžetnih pornića.
Stodeveti nivo u tetrisu,
ja sam stvarno car –
car dosade
i gubljenja vremena.
Pijanoj mi je lakše da ne mislim
sve one glupe misli:
kako se život dešava
na nekom drugom mestu,
kako je ovo samo priprema,
kako priprema
nikako da me pripremi.
Pijanoj mi je lakše da se smejem na uho
polupoznatim muškarcima
i razgaljenim ženama.
Pijana ne mrzim ljude uopšte.
Lakše ih zagrlim, poljubim,
lakše ispljujem po koju lepu,
slavljena da je vodka.
Pijana ne presabiram mnogo.
Sve poruke koje razmišljam
da li da pošaljem – ja pošaljem.
Sve što se pitam da li da uradim –
ja uradim.
Da mi sutra ne bude žao.
Da mi prekosutra ne bude žao.
Da mi za pet života ne bude žao,
da nikad ne stignem da se pitam
šta bi bilo da je bilo.
Pijana, uopšte,
zaboravim da me jednom neće biti.
Zaspem lagano,
ne gledam glupe filmove,
holivudsko smeće
u koje oblačim svoj strah od smrti
i života koji preskačem da odživim.
Pijana te ne želim u postelji.
Pijana se setim svih drugih,
al pijana ponekad i dugo očajavam
što imam sve njih, al ne i tebe.
I hvaljena da je vodka
jer ove ruke ne prestaju da se tresu
u ovom hladnom maju
što miriše na novembar.
 
Mislila bih da sam gladna
da nisam ovoliko žedna.
Hvaljena da je vodka!
Ko kaže da nam braća rusi
nisu nijednom pomogli?!
Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *