Strah

Klinci ispred fast fuda
jedu pljeskavice
i ulica miriše na luk.
Ja šetam i ne znam kuda šetam.
Svako malo,
okrećem se da pogledam
iza desnog ramena
iza kog ne vidim ništa
a očekujem strah.
Njega sam ostavila iza,
pa valjda treba da se pojavi,
šta ja o tome znam.
Ali straha nema i nema.
Mislim se
bravo
možda sam pobedila.
Ulice su lepe, jesenje.
Iz butika vrište
jeftine krpice,
ružno obučene lutke.
Jedna u crvenom vešu
ipak izgleda baš lepo.
Ispred te malo zastanem.
Pa tu i zaboravim
da pogledam iza desnog ramena.
Mislim se
dobro je,
ako ovako bez straha nastavim
možda ću preživeti i život.
Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *