Strmoglavljivanje

Živim od ove
unutrašnje groznice
od onoga kad,
u znoju,
ne znam da li mi je
dobro ili loše,
kad ne znam da li ću
da umrem
od sreće
ili od užasa.
Živim za tu sintezu:
uzburkana krv
i vakum u glavi.
Kakva droga,
kakvi alkoholi
pa mene ovaj stalni nered u meni
vozi bolje od ičega.
Mislim da sam već ovisna
o ovom osećaju
gubljenja tla pod nogama.
Strmoglavljivanje
kao jedina lekcija
koju sam o životu naučila:
Pustim se
i pustim se celim srcem
pa šta bude.
A bude!
Računice neočekivano vedre.
Na kraju:
celo nebo u mom naručju,
jedne oči što me toplo gledaju
i život što grozničavo
nastavi u meni da luduje.

Mislim da sam jednom pročitala
i slučajno zauvek zapamtila:
Sačuvaj strast,
strast je duša stvaranja.

A čuvanje strasti
zna da bude iscrpljujuće
i nekada ne preostaje ništa drugo
do potpuno izgubiti razum.
Još ako si,
kao ja,
navucen na to kad krv stane da divlja
kad srce zivotinjski lupa
kad se dlanovi znoje,
kad glava pulsira.

Živote,
daj još ovoga
od čega se ne zna gde se udara
a na kraju se svejedno
udari u njegove grudi
i mirno zaspe.

Dijana Knežević

Post Your Comment Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *