Category : Poezija

90 posts

Kako je čudno
kad sve završi.
Jer
dok traje
zamišljaš kraj
filmski.
Ne nužno lep
al zamisliš ga nekako.
Šaka drame
šaka suza
prstohvat dreke
prstohvat
zauvek
nikad vise
pokoje
mrzim te volim te
kroz zube proceđeno
ili šta znam
kakve već ko krajeve
zamišlja.

A čudno je
kad jednom stvarno završi
kako je sve što si smislio
pujpikenevaži
kako je sve malo i glupo
kako ti se kitnjastom
čini svaka misao
o nekom ušminkanom kraju.

Legneš na pod
raširiš ruke
pustiš da sve isteče.

I uglavnom tako
sve i završi.

tumblr_lhpiqzNbAA1qcgt7io1_500

Na tim točkićima
imaš bar pet godina manje.
Nije što se tako osećaš
nego što tako sve,
čini ti se,
možeš.
Znaš kao:
ispasti iz stana u pola noći,
popiti pivo na keju
i popušiti malo loše trave
dok sviće,
a ti nigde ne žuriš
i kao super si,
i kao super sam.
Ređam s Ksenijom priče,
podsećanja,
kažem:
A je l se sećaš kad dođeš
i pomisliš kao
ovo je to,
ovo je vrh,
dalje nema,
koliko je dobar,
koliko je lep,
koliko sam ja sva super.
Pa onda tako
iznova
do radosti do očaja,
od očaja do radosti.
I ta nesigurnost klinačka
kojoj svejedno
a ne manjkaju joj muda.
E to opet imaš na tim točkićima
na tim rolerima smešnim,
mogućnost da ti bude svejedno.
Ne vidiš ti ljude
i ne znaš da l te ljudi vide
a svet je ponovo tvoje igralište,
ono baš skroz neistraženo
dok se milioni vrata
otvaraju pred tobom
a ti ne znas gde bi pre.
Zato kupiš još jedno pivo
(dragstor na ćošku ne radi,
jedva nađeš drugi).
U dečijem parkiću popušiš
još malo trave
i odavno je svanulo.
Zategneš rolere,
kotrljaš se.
U jednoj ruci snovi,
u drugoj ništa.
Jutro je i svi već nekud kreću.
Deca, poslovi,
pijace,
životi
i, najčešće,
ništa.
Samo iluzija života i kretanja.

Kotrljam se ulicama
lagana da poletim.
Ja i par ukrućenih bradavica
koje se malo maze sa jutarnjim vetrom.

Kako je lepo
kad nigde ne žuriš.
Kako je lepo
kad te život malo sačeka
dok predahneš.

tumblr_ndr9if1M6q1qz7lxdo1_500

Daj mi malo nereda
da ti jednu pesmu sazidam.
Da vidiš kako haos
u mojim rukama
postaje ono od čega se život pravi.

Nikada nisi video nekog
ko s toliko dečije naivnosti
čeprka po smeću
očekujući da nađe čisto zlato.
Nikad nisi video nekog
ko tako bezuslovno veruje
da će ispod slojeva nereda
da nađe ceo jedan lepi svet
sazdan od smisla.
Nikad nisi video nekog
ko ovako oberučke prihvati
sve najružnije u nekom
i, dok postaje preteško,
zna da sledi naslađivanje
lepotom,
medom iz nečije duše.

O nikada,
veruj mi,
nisi sreo ovoliku želju
da se zida
baš tamo gde je porušeno,
baš tamo gde su zgarišta.
Čik me probaj
tamo gde ima pepela.
Iz svake šake feniksa ću da ti rodim.
Zajedno sa pesmom,
zajedno sa životom neurednim
i smrti, od tog života tako živog,
smrti do grla od straha usrane.

tumblr_lf8g8ufUop1qzht7io1_500

30 days of kindness
Dan 08. – Jedno hvala-ti pismo i par usputnih skica još

(Ovo odlažem godinama.)

Ima jedna žena, što sam je srela u petom razredu, još sva balava, o kojoj ne bih umela reći ništa više od onoga što u ovom tekstu u nastavku stoji.
Ima tih par događaja koji ti promene ceo život. Tih par reči (nekad i samo pogleda) zahvaljujući kojima vidiš sebe na drugačiji način, pa te sve to zajendo negde i nekako zauvek obeleži.
E, to jedno zakasnelo hvala (nikad nije zakasnelo, uveravam se celoživotno) sam danas bacila na papir, uz još stranicu i dve teksta. Čekam da dobijem adresu i da ga pošaljem, zajedno sa par priča i pesama. Niša veliko, ali meni najveće, godinam već – ogromno, ogromno važno.

Kad neke ljude srećemo uvek ili kad ih ne srećemo nikad onda zaboravimo te male – velike stvari, ta mala – velika hvala. A to podsećanje, da je neko, možda, sa par reči stvarno usmerio ceo tvoj život i ceo njegov tok – pa može li veće od toga?

‪#‎30daysofkindness‬ ‪#‎day08‬

A evo i teksta.

30 days of kindness
Dan 07. – Pokloni nekome nešto ‘nako bez povoda <3

1907532_901764789884819_3557294312927455261_n

Kad porastem ‘ocu da budem sačinitelj personalizovanih giftova po porudžbini.

#30daysofkindness #day07 #sister <3

PAGE TOP