Category : Poezija

90 posts

Spiram tvoje tragove sa tela.
Derem kožu.
Kidam na komadiće.
Ovo ću sačuvati – ovo neću…
Malo za prošle dane…
Malo za danas…
Malo za nikada…
Izvlačim te iz sebe.
Silovito.
Lomim, usput, udove,
kožu na ponekim mestima
sasvim rašivam,
negde je više i nema.
Za sada.
Za nikada.
Isisavam te iz pora.
Izađi.
Izađi.
Izađi.
Guram u uši svakakve reči
samo da bi tvoje ostale zakopane.
Neću da te ima.
Za danas.
Za nikada.

I, naposletku,
ja sam samo rastavljena.
A ti
svuda si.

Dijana  Knežević

daydream___leonid_afremov_by_leonidafremov

Da sam mogla da biram
ja odabrala bih,
možda,
nešto mirniju unutrašnjost.
Odabrala bih,
verovatno,
i krv manje vrelu
jer zbog nje sam
i jurila neke goruće poglede
zbog koje naposletku uspela sam
samo da spalim prste.
Da mogla sam da biram
odabrala bih,
verujem,
i nešto sporije disanje.
To znojenje u sebi samoj
dovodilo je jedino
do toga da koža puca,
da naprasno radvaja se
od druge kože
za koju je zašivena.
Nisam to baš uvek htela…
Da mogla sam da biram
ja odabrala bih,
pretpostavljam,
da ne saplićem se
o sopstvena htenja
tako često,
da sve u meni –
na jednoj je strani
i da ne budim se ujutro
najpre morajući da razvrstam
sve svoje delove.
Da mogla sam da biram
ja odabrala bih,
čini mi se,
čežnju za zarobljenjem
umesto za slobodom
jer nije da do istinske
slobode je i dolazilo.
Češće mi samo činilo
da slobodna sam
dok lancima teškim
za sebe il’ za nekog
bivala sam privezana.

Da mogla sam da biram,
kažem,
k’o što nisam…
Pa,
dobila sam, eto,
ova dva oka,
taman dovoljno nemirna
da ničiji, pa ni svoj unutrašnji,
pogled ne mogu da izdrže.
Dobila sam dar i šamar sudbine
kroz svoju glad za nemirom.
Dobila sam krvavocrvene sate
koji nekad ranjavaju – nekad usrećuju.
Dobila sam ljubav jednu drugačiju
koja kad raduje – raduje do
plakanja i vrištanja,
a kad boli – do krvi boli.
Dobila sam finu proprciju jednu
bokova, grudi, struka,
da mogu dok njišem se
taman malo i da slomim se.
Dobila sam kandže
zbog kojih baš i ne umem
nežno kože da dotičem,
već samo da svlačim ih,
možda i naviklo,
zamišljajući da svako k’o ja
hteo bi malo neko drugi da bude.
Dobila sam, priznajem,
baš mnogo i od onoga
što htela sam:
vatromete
reči
erupcije
snove
i još ponešto.
I nije da bunim se.
Samo…
da mogla sam da biram…
možda bih,
kažem,
možda,
mir umesto nemira
nešto češće ubrala.

Dijana Knežević

img_124181_28d522798aaf4de7bdfb801826e4e197

Uglavnom imaju te vesele oči.
Ili čudne.
Ili sjebane.
I te ruke sa izraženim venama.
I taj, zapravo sasvim ružan, nos.
I te glasove,
za koje mi se čini da bih želela
baš često da ih slušam.
I te duge noge, tako…
zakačene, kao slučajno,
za ostatak tela,
a tako dobro uklopljenje, ipak.
I ta ramena,
lepo izvajana,
uglavnom imaju.
I tu kičmu,
koju ja volim da gledam,
opipam i izgrebem.
I tu dugu kosu,
često,
tako lepu, umršenu,
mirišljavu uglavnom.
I te osmehe,
kao dečačke,
nešto smorene i smotane,
a baš lepe,
baš previše lepe.
I ta lepa slova imaju.
Ne!
Više crvena, krvavocrvena,
koja se u svaki komad
svesti zabadaju,
sve sa tim rečima koje govore,
a koje ja, kao, ne čujem,
jer volim da verujem
da ne čujem.

I uglavnom budu tu.
Kako god.
Koliko god.
Onda mi se zgade,
sa tim očima,
i nosevima,
i leđima,
i osmesima,
i udovima.
Ili se ja njima zgadim.
Sa neurozama,
sa slovima
koja ne znam da izgovorim,
sa dve reči
teške mi za izreći,
sa svojim krajnostima,
sa čime god.
Ili odemo, eto, da ne bi doslo
do zgađenosti.

I uglavnom u nama bude najpogrešnije,
baš ono što nam se, još s početka,
nije svidelo,
a što smo ignorisali.
Zbog očiju,
noseva,
leđa,
nogu,
osmeha,
strasti
i koječega.

I onda, uglavnom,
ne bude baš jako dobro
kada prestanemo.

I onda je ponovo dobro.
Najbolje.
Sa nekim drugima.

Dijana Knežević

tumblr_lk6qlu5g9m1qc7qwfo1_500

Ispljunula sam sećanja.
Prebiram po sopstvenoj bljuvotini
ne bih li pronašla nešto vredno divljenja.
Ništa, ništa u sebe lepo
nisam zarobila.
Previše goreh, opominju.
Dogorela sam.
Ruke mrtve pokraj tela vise.
Ko da ih dira kad ni sama ih više ne osećam?
Spotičem se o ono što bilo je
i uporno rušim ono što bi trebalo da jeste.
Nespretna, nesmotrena,
samo bih da setim se
kada reč “voleti” nisam koristila
u davno prošlom vremenu.

Dijana Knežević

ernesto-arrisueno-2

Dok ne počneš da osećaš,
to ti nije bitno:
nije ti važno da li si treća ili stota,
nije ti važno da li neka je od tebe bolje
pušila, gledala, ljubila, pričala.
Ne misliš da li ti je previše uska ili široka,
da li u nekoj drugoj bolje se osećao.

Dok ne počneš da osećaš,
do tad ti nije važno
kako je koju zvao,
da li im je možda svima govorio
iste one rečenice koje i tebi danas govori,
da li vas je sve oslovljavao istim imenima,
i da li sa svakom je tako preko reda
do prisvojnih zamenica stizao,
a ti se ježiš,
sve lepo i ludo,
i onda presecaš ježenje
lošim pomislima,
jer počinješ da osećaš,
pa strah te je.

Dok ne počneš da osećaš,
nije ti bitno
da li će nekog tu biti sutra
ili će sutra možda baš nekim drugim telom
svoje telo da zasiti.

Dok ne počneš da osećaš
ne pomišljaš na to
koliko moglo bi da traje,
da li do sledeće nedelje
ili do naredne večnosti.
Znaš da sada dobro ti je
i najbolje ti je,
jer ne osećaš
i sve šanse još uvek imaš.

Dok ne počneš da osećaš
ne stižeš do želje
da upoređuješ intenzitet vatre,
da pitaš se da li jača je bila
ovog ili prošlog puta
i da li to što ovog puta slabija je
znači da uskoro
bespovratno ćete nestati.

Dok ne počneš da osećaš
ni na prolaznost ne misliš
i čak ti je lakše i da neke lepe reči
nekome napišeš
jer znaš da u njima nema
tako mnogo i najviše iskrenog.

Dok ne počeš da osećaš
nekako kao da sve možeš.

A onda jednog dana
prosto se probudiš tu,
zatečena,
dok neko pored tebe
lepo i mirno diše,
i nečije lice učini ti se lepim
i nikada lepšim
i shvatiš da htela bi ostati tu,
dugo,
mnogo duže no što
prvobitno si planirala
(jer ti kao sve planiraš).
I tog jednog dana,
dok neko pored tebe spava,
ti možda malo plačeš,
istovremeno srećna i tužna,
i čini ti se,
istovremeno,
da najsnažnije bi htela
i da ostaneš i da odeš.
I neko se nasmeje u snu.
i ti se iznerviraš
jer osmehu si se obradovao.

Dok ne počneš da osećaš
ne brine te to što osećaš.

Dijana Knežević

tumblr_lmuuskgd111qe9at6o1_500

PAGE TOP