ViolentlyHappy
Slobodan život je tako beskrajno kul. Skoro da sam zaboravila kako je kad otvoriš oči i ne moraš nikome da se javiš opravdaš, kad u glavi ne presabiraš, ne dodaješ i oduzimaš, tuđu distanciranost, svoju odsutnost, sva odgovorena i neodgovorena volim te mrzim te i sve tako redom. U modernom svetu za to
Ja možda ne znam ništa al to kako dobro umem da te nateram da zaboraviš na stvarnost to je stvarno specijalan talenat. Samo, i za to moraš znati da zatvoriš oči i pustiš da te nosi. Čudo i magija uopšte neće da sarađuju ako te imalo ima u sopstvenoj glavi. Treba sav da se spustiš
Moje ruke tako su slabe. Više ne pokušavam da njima zadržim tebe niti šta i koga bilo. Sedim pred tobom srce je na čelu (ili bar ono što je od njega ostalo) nemam vremena da smišljam laži zato ti, konačno, govorim istine a to sto se čini da je svaka od njih tako savršena a
Bila je lepa i luda luda koliko i lepa lepa koliko i luda. Mirisala na sve nešto toplo i slatko a u sobi miris trave i skrivanja snovi razbacani po njenom tužnom Chelsea hotelu. Pričala je o ludaku koji je tri puta skakao sa prozora. Ali on se bar usudio, kaže, ja danima samo stojim
nije bilo ništa posebno zar ne možemo zaboraviti moje oči i reči tvoja ramena i tisinu možemo zaboraviti lako je tvoj loš smisao za kombinovanje i moj istančan smisao za nevolju zaboravićemo dok trepneš okom ja evo već jesam čudim se sad svim onim porukama ne znam ko je to slao i zašto
Poslednje komentarisano