Kuća

ti si meni nešto sve. sigurna kuća, kuća kao kuća, ono gde dođem da se samoubijem, ono gde dođem da vaskrsnem. kako tvoje fabričke greške idu tako dobro sa mojim unutrašnjim iščašenjima? je l se to uči u školi, u knjigama, ili se rodiš takav slučajno.

Ispod površine

kad zaronim malo ispod površine, ništa dobro o sebi nemam da kažem. nekoliko slojeva na dnu tu ispod svega, tu ima srž od meda, al do meda, tebra, toliko je govana. do meda dok dođeš – odustaneš pet puta.

Šta ljubav nije

mama je davno pokušala da mi objasni da to tako ne ide, da ljubav nije to što bih ja htela: svaki dan vrteška, svaki dan cirkus, svaki dan luda zabava, adrenalin koji skače, kurac koji skače, ja koja skačem.

Nešto najlepše

Lepo je znati: nekom sam ja ono što je meni onaj čovek što putuje svetom na dva točka, ima so u kosi i prstima i miriše na Mediteran. Lepo je znati: Nekome si ti ona čežnja za daljinama.

Šta ljubav nije

mama je davno pokušala da mi objasni da to tako ne ide, da ljubav nije to što bih ja htela: svaki dan vrteška, svaki dan cirkus, svaki dan luda zabava, adrenalin koji skače, kurac koji skače, ja koja skačem.

Nešto najlepše

Lepo je znati: nekom sam ja ono što je meni onaj čovek što putuje svetom na dva točka, ima so u kosi i prstima i miriše na Mediteran. Lepo je znati: Nekome si ti ona čežnja za daljinama.

U ovoj sobi

U ova četri zida mogu sve što ti padne na pamet. Ovde donesem ceo svemir, ovde se smejem, ovde očajavam. Tu radim pedeset poslova i testiram svih stotinu uloga. Svaka je podjednako prava…

Hvala

moraš da nosiš to što imaš najbolje što možeš i to je sve što ti preostaje. moraš da nosiš sopstvenu izgubljenost kao ordenje, rane kao pištolj, suze kao ukras. ništa drugo ti ne preostaje nego da upakuješ to što imaš…

Zimska

Ja sam rođena za Meditaran, znaš, al poturili su mi na prevaru ovu vojvođansku ravnicu i vetrove koji šibaju bez milosti. Nema te zime koju nisam preživela u četri zida, grickajući nokte umesto pistaća iz sopstvenog dvorišta…