Dan 04. – Napiši thank-you email umetniku koji je na tebe značajno uticao

10384059_899580946769870_8433246646962726446_n

(Jeste, Amanda Palmer divna <3 )

Moram da priznam da ovo malo odlažem. Kao ne stižem (ni danas ni inače), a u stvari stvarno nije lako i kao baš je bezveze da nekome ko od ljudi to “hvala ti” čuje relativno često i ti dođeš i kažeš to isto, ali malo drugačije upakovano.
(A to je ta zamka u koju, zapravo, upadamo, jer smo malo (i malo više) glupkasti pa mislimo da se tako mnogo toga podrazumeva (podrazumevanje je taj posebno velik zajeb!), da lepog uopšte može biti previše, ljudi imaju dovoljno tog “hvala ti”, tog “dirnuo/la si me”, tog “ti si stvarno nešto” ili, u ovom slučaju, “ti si jedno tako moćno biće koje ume da pomeri sve u meni” i još “tih par reči je značilo sve u nekim usranim danima.”
Eto tako neke stvari koje imaju izgleda da zvuče patetično (sreća pa ih ne pišem na maternjem jeziku, tešim se), pa ih onda pišeš i brišeš i tako u nedogled.

Elem, evo sastavljam tih par redova za reći jedno hvala i – još štošta. Samo, to niti mogu da sročim s lakoćom nit umem da podelim sa svetom ovde. :’( :D
Ali ovo je baš lep deo igranja koji je malo manje igra i malo više život, jer u te neke pesme stvarno staje ceo moj svet.
I onda jebiga.
Zato se i ne deli i zato se i ne piše lako.

#30daysofkindness #day04